Dobro došlo, dete,
na našu malu planetu.
Počivaj na srcu drage majke,
i neka te njišu ruke dragoga oca.
Prema staroj priči, beba je pre rođenja upitala Boga:
- Kažu da me sutra šalješ na Zemlju. Ali kako ću se ja onde snaći ovako bespomoćna?
- Odabrao sam anđele za tebe. Oni će te čekati i brinuti se o tebi. Svakog dana dana će se smejati sa tobom, dobijaćeš njihovu ljubav svakog dana i bićeš srećno biće - odgovorio je Bog.
- Kako ću se s ljudima sporazumevati kad ne znam njihov jezik?
- Tvoji će te anđeli naučiti jezik, pa ćeš se moći sporazumevati.
Beba je podigla glavu i upitala:
- Svi kažu da na Zemlji ima loših ljudi. ko će me štititi?
- Tvoji anđeli ce te čuvati makar po cenu života - odgovorio je Bog.
- Hoćeš li mi barem reći njihovo ime? - upita beba.
- Nije važno kako se zovu. Ti ćeš ih zvati MAMA i TATA - odgovori Bog.
Imati dete znači kako ni u jednom delu tog puta jednostavno ne možeš
zamisliti da ga je moguće voleti više nego ga već voliš, jer se sav topiš od ljubavi,
voliš koliko uopšte ljudsko biće može voleti, a onda zapravo shvatiš – da voliš ga
još i više.
Bebe su kao san i ptičije krilo,
one su kao prve bijele rade.
Bebe su nešto beskrajno drago i milo
i sve mamine radosti i nade.
Od danas više niste sami, ništa nije kao prije, od danas jedna zvjezda mala s ljubavlju vas grije.
