Prijatelj se u nevolji poznaje, kao zlato u vatri. – Srpska narodna poslovica
Među prijateljima treba voleti ne samo one koje žaloste vaše nesreće, nego i one koje nam ne zavide na sreći.
Kad munje i gromovi zavladaju nebom, kad kiše opustoše ljeto, kad se spoje nebo i zemlja… Tek tada ću se rastati od tebe jer život nije ništa bez prijatelja… Kao što si ti.
Godine nam idu, a šta nam zivot znači? Zajedno smo bolji i jači, život nije san pun želja, i znaj da u meni do smrti imaš prijatelja.
Hvala ti za mladost,sreću i smeh.
Hvala ti zautehu i svaki sakriveni greh.
Hvala ti za reč koja suzu briše jer prijatelj kao ti ne rađa se više.
